COPYRIGHT © Marketing INFRAŽS & SRBVOZ 2015

Šargansku prugu, kako se najčešće zove deonica izmedju Užica i Vardišta,
počela je da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921. godine. Usled
slabog napredovanja na pruzi, ministar saobraćaja Kraljevine SHS rešio
je da način gradnje ove pruge promeni. Oktobra 1921. godine pruga je,
putem licitacije, izdata na gradnju preduzeću “Feniks”, od Užica do tunela
u Šarganu. Od Šargana do Mokre Gore, zajedno sa tunelom ispod Šargana,
gradnja je poverena preduzecu Nikole Plavšića. Rok gradnje bio je
24. april 1924. godine.

Po oduzimanju posla preduzeću Nikole Plavšića, radove na poverenoj
trasi (22,8 km) obavio je odbor za dovršenje Šarganske “osmice” i prvi
voz je prošao novom prugom 25. januara 1925. godine. Deonice na ovoj
trasi bile su Šargan Vitasi - Jatare (7,5 km), Jatare - Mokra Gora (7,8 km)
i Mokra Gora - Vardiste (7,5 km). Izgradjeno je više propusta, mostova,
potpornih zidova i tunela, od kojih je samo šarganski bio dug 1.666
metara.

Pored atraktivnog tehničkog rešenja na padinama Šargana, železničke
“osmice”, koju su uzimali kao primer uspešnog savlađivanja uspona na
kratkom rastojanju, pruga je imala i druge osobenosti. Železnička
stanica Jatare služila je samo kao ukrsna stanica i na njoj nikad nije
prodata ni jedna karta. Granični tunel sa Vardistem ispod brda Balvan,
broj 53, imao je u portalu skulpturu srpskog vojnika koji gazi krunu
crno-žute Monarhije, a na izlazu iz tunela,sa srpske strane, pisalo je
ime tadašnjeg vladara Aleksandra I, pored kojeg su bili postavljeni
simboli radnika i seljaka: srp i čekić.

Ova uzana pruga imala je veliki ekonomski, politički i vojno-strategijski
značaj za novostvorenu državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Pruga
je od Užica do Mokre Gore zaposlila oko 500 ljudi.
Početna strana. Geografski položaj. Istorijat. Sadašnjost. Foto galerija. Video. Smeštajni kapaciteti. Red vožnje. fb like